Vajdasági magyar népdalok II.

PREDGOVOR

Nakon lirskih pesama iz prvog toma, u drugom tomu „Vojvođanskih mađarskih narodnih pesama“, planiranom u četiri toma, publika koja voli narodnu muziku može se upoznati sa izborom naših balada, hajdučkih i pastirskih pesama. Cilj serije je sveobuhvatno predstavljanje i popularizacija vojvođanskog mađarskog narodnog blaga. I ovoga puta nastojimo da predstavimo tradiciju koja svojim tekstovima i melodijama s pravom predstavlja ne samo vojvođanske, već i narodne muzičke vrednosti celokupnog mađarskog naroda.

Dosadašnje objave i još uvek tekuća sakupljanja omogućavaju pregled i reprezentativan izbor balada, hajdučkih i pastirskih pesama raznolikog mađarskog stanovništva Vojvodine. Ni sada ne možemo težiti potpunosti, iako je sakupljeni materijal veoma obilan, sa teritorijalnog aspekta nije ujednačen. Po mogućnosti, trudili smo se da predstavimo što više dostupnih mesta naseljenih Mađarima. S druge strane, prateće melodije tipova balada koje se kod nas javljaju nisu nužno sve vredne popularizacije, s obzirom na to da ne predstavljaju sve podjednako izvorni sloj narodne muzičke tradicije.

Materijal u ovom tomu uglavnom obuhvata naše najstarije narodno muzičko nasleđe, koje je novi stil narodnih pesama i promenjen način života do danas gotovo potpuno izbrisao iz sećanja čuvara tradicije. U narodnoj praksi se čuje samo izuzetno. Ovaj materijal predstavlja izuzetnu vrednost ne samo u svojim melodijama i tekstovima, već i u načinu izvođenja. „Polovično poznaje naš muzički maternji jezik onaj u kome ne živi potpuna slika narodne pesme nastala iz originalnih slušnih predstava, ko je malo ili nimalo čuo direktno od naroda.“ „Tumačenje sa papira ili iz druge ruke (...) u načinu izvođenja i shvatanju nije dovoljno.“ „Tradicionalni način izvođenja mnogo brže nestaje i propada nego pripadajući melodijski materijal; iako u različitoj meri po regionima, starosnim grupama, pa čak i po osobama“ – piše Imre Olšvai. Radi potpunijeg upoznavanja, uz tom prilažemo i zvučni materijal. Ovo će, nadamo se, pomoći i našim mladim ljubiteljima narodne muzike da se izbore sa izvođenjem pesama koje im se čine teškim. Ovaj način izražavanja, zajedno sa urođenim melodijskim materijalom, nije samo obezbeđivao muzički život naroda. „Ima veze i sa životom, sa životom svih nas danas. U njemu je seme, plan velike nacionalne muzičke kulture. Razvoj i upotpunjavanje toga je zadatak obrazovanog sloja. Ali snagu će imati samo u duhovnom jedinstvu sa narodom. Da bismo postali nacija, moramo iznova i iznova postati narod.“ „Forme tradicije se mogu menjati, ali njena suština ostaje ista dok god živi narod čiju dušu izražava.“ Narodna pesma „vrlo često je remek-delo (...). Nije primitivnost, već umetnost sazrela i prečišćena tokom milenijumskog razvoja. Savršena je, jer je kultura koja ju je stvorila uravnotežena celina“ – piše Zoltan Kodalj.

U sastavljanju našeg toma veliku pomoć nam je pružio vojvođanski mađarski narodni muzički arhiv, osnovan u okviru Mađarskog kulturnog društva Jugoslavije i Gradskog muzeja u Senti, uz podršku Ilješ fondacije. To je omogućilo pregled izvornog materijala i odabir zvučnih primera koji ilustruju autentično izvođenje. Ali zahvalnost dugujemo i saradnicima Odeljenja za narodnu muziku Muzikološkog instituta Mađarske akademije nauka, koji su u ovom radu pružili neophodnu i vrednu pomoć.

Naš drugi tom sadrži 382 balade, hajdučke i pastirske pesme sa 206 melodija, i obuhvata ukupno oko 680 varijanti. Želimo da čitalac u ovom izboru uživa jednako kao i onaj ko je birao materijal za tom. A snimci koji ilustruju izvođenje, uprkos svojim tehničkim i ljudskim nedostacima, neka pruže prijatno zvučno iskustvo, služe potpunijem poznavanju stila i autentičnom, neiskvarenom tumačenju. Mnogo uspeha u ponovnom oživljavanju! Svi oni predstavljaju naše dragocene narodne muzičke vrednosti, dostojne da se ugrade u našu javnu kulturu, što je vredan doprinos vojvođanskih Mađara celokupnoj mađarskoj narodnoj muzici.