Nézzünk égre!

PREDGOVOR

Razumevanje tradicije koje stvara budućnost

Sadašnjost koja propituje drugačijost prošlosti – stvaranje budućnosti i poštovanje tradicije – kolektivno pamćenje – razumevanje sveta – estetsko iskustvo – kulturni identitet: ovaj asocijativni i diskurzivni niz može činiti motivacionu osnovu razmišljanja koje je stvorilo zbirku studija i tekstova Sándora Kónye pod naslovom „Nézzünk égre!” (Pogledajmo u nebo!); probudilo, održalo i održava istraživačku posvećenost propitivanju prošlosti i tradicije.

Opšte je poznato da je ponašanje koje ukazuje na modele i događaje prošlosti uvek i propitivanje interesa sadašnjosti, koje istovremeno nosi karakteristike stvaranja budućnosti. Razumevanje prošlosti je uslov za funkcionalno vođenje života i perspektivnu viziju budućnosti, kao što je traženje i razumevanje tradicije legitimaciona snaga formiranja nacionalno-kulturnog identiteta. Prema Assmannovim shvatanjima, pored pripadnosti jezički definisanom kolektivu, kulturno samoodređenje je takođe važan element identiteta.

Sakupljanjem katoličkih narodnih pesama, Sándor Kónya se okrenuo obliku kolektivne svesti koja sadrži obeležja drugačijosti prošlosti, arhaičnih svesnih i jezičkih veza, a ipak – kao i postojanje narodne poezije – deluje kao živi oblik i tradicija, kao funkcionalna kultura; to je deo neprekidne prošlosti koja se može uočiti u sadašnjosti. Tokom crkvene liturgije i paraliturgijskih događaja, prenosi se sistem običaja koji formira zajednicu i individualnost, kultura ponašanja, kolektivno pamćenje i iskustvo sveta, i, ne manje važno, čvrst sistem estetskih vrednosti. Pored poštovanja tradicije i prenošenja, usmenog prenošenja i formiranja varijanti, Kónyino sakupljanje pruža uvid u procese ponovnog stvaranja, nastavka, transformacije i prepisivanja, u savremeno oblikovanje narodne kulture i nastanak novih narodnih pesama.

Istraživanje pesama „onih koji se vraćaju kući”, pesama za rasterivanje snova, božićnih, lurdske, pesama za traženje zaštite, kao i pesama Svete Ane, Svetog Franje, Svetog Jovana, te stihova vezanih za „vreme patnje”, obred „otkrivanja” krsta, kao i Kirje melodija – pored instrumentalne i vokalne narodne muzike – podrazumevalo je interdisciplinarna istraživanja i interpretacije, što je zahtevalo multikulturalni pristup. Ova reprezentacija zbirke vojvođanskih narodnih pesama stoga je rezultat bogatog, razgranatog istraživanja: kulturno-istorijski, religiozni i materijalni etnografski, narodno-poetski, kulturno-antropološki, narodno-psihološki i estetski, lingvističko-dijalektološki brevijar. Pored uvida u svet pesama vezanih za događaje liturgijske godine, sakralnu narodnu svest i religiozni običajni sistem, prikazuje se i formiranje i funkcionisanje identiteta definisanog u kulturnom smislu. Kroz nju dobijamo uvid u kultne događaje i obrede života zajednice koja funkcioniše u sakralnoj narodnoj kulturi.

Prirodna polazna tačka istraživanja Sándora Kónye bila je uža domovina, rodno mesto (Čoka) i okolina, a nakon objavljivanja zbirke narodnih pesama severnog Banata, vremenski horizont i prostor sakupljanja su se proširili. Poslednje koordinate već obuhvataju celu teritoriju Vojvodine.

Pored pesničke tradicije koja se održava usmenim prenošenjem, pažnja istraživača se proširuje i otkriva veliki korpus narodnih pesama koje se šire putem lokalnih, privatnih i jeftinih izdanja. Pored istorijskog kontekstualnog razmišljanja, istraživanja Sándora Kónye imaju i teorijsku orijentaciju: to se najviše izražava u formiranju pojmova i stvaranju koordinata vrednosti.

*

Knjiga „Nézzünk égre!”, zbirka studija i tekstova Sándora Kónye koja reprezentuje narodne pesme – nadamo se – u interesu sadašnjosti i budućnosti, predstavlja početak serije istraživanja i knjiga koje propituju drugačijost prošlosti, otkrivaju tradiciju i prikazuju klasične, vrednosno-stvaralačke tendencije, čiji se kodovi najpotpunije mogu tumačiti u interdisciplinarnom i multikulturalnom okruženju.

BENCE Erika

***

POGOVOR

U ovoj zbirci sam, pre svega sa namerom objavljivanja i popularizacije, predstavio čitaocu pesme odabrane iz sakupljenih materijala poslednjih godina, ali sam u nekim tekstovima nastojao da se približim i tajnama formiranja varijanti. Nisam želeo da zaobiđem ovu važnu karakteristiku živog folklora, niti da je prećutim ni u slučaju naših svetovnih narodnih pesama: u časopisu Hungarológiai Közlemények objavljeni su moji tekstovi o varijacijama „Naše vojničke pesme i aktualizacija” (1976) i „Veza teksta i melodije u našim narodnim pesmama” (1977). Neki od ovde objavljenih tekstova pojavili su se i u drugim časopisima. „Marija lepa ruža – Naše lurdske pesme” i „Neka srce naše peva nebesku pesmu o Svetom Franji” u časopisu Bácsország 2009/3. i 2009/4. broju; „Zašto je lepa pesma onih koji se vraćaju kući?” u časopisu Híd 2011/6. broju; a „Pesme Svete Ane u Čoki” i „Pesma za rasterivanje snova” u časopisu Létünk 2011/2. i 2012/1. broju. Ostali tekstovi su prvi put objavljeni u ovoj zbirci.

*

Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su mi pomogli u radu svojim trudom i dobrom voljom. Hvala pevačima-informatorima koji čuvaju naše tradicionalne pesme i prenose ih najbolje što znaju. Sa zahvalnošću se sećam pokojnog protojereja Istvána Botha, koji je podržavao moja sakupljanja. Zahvaljujem se na pomoći u organizaciji terenskog sakupljanja prečasnom Józsefu Melláru, generalnom vikaru, prečasnom Ferencu Fazekasu, dekanu, prečasnim Ferencu Brasnyóu, prečasnom Péteru Szarvasu, prečasnom Róbertu Utcaiju, župnicima, sestri Máriji Alix Csúszó Erzsébet, Ilonki Faragó, rukovodiocu kancelarije; Iloni Drenyovszki, Teréziji Hatala, Larisi Kőműves i Rozáliji Szeles, koordinatorima Kruga hrišćanske inteligencije.

Zahvaljujem Erzsébet Nagy i Angéli Nagy na podacima iz Srpske Crnje. Szöszill Kovács na sakupljanju u južnom Banatu, a Jenőu Lázáru na fotokopiranju rukopisnih kantorskih knjiga iz Torde. Zahvalnost dugujem poznanicima i prijateljima koji su snimili fotografije i svojim doprinosom pomogli u oblikovanju izgleda ove zbirke.

Zbirka je nastala na podsticaj Erike Bence i Ferenca Németha. Ovom prilikom im se zahvaljujem na časnom pozivu i poverenju u moj istraživački rad.

Istraživanje pesama „onih koji se vraćaju kući”, pesama za rasterivanje snova, božićnih, lurdske, pesama za traženje zaštite, kao i pesama Svete Ane, Svetog Franje, Svetog Jovana, te stihova vezanih za „vreme patnje”, obred „otkrivanja” krsta, kao i Kirje melodija – pored instrumentalne i vokalne narodne muzike – podrazumevalo je interdisciplinarna istraživanja i interpretacije, što je zahtevalo multikulturalni pristup. Ova reprezentacija zbirke vojvođanskih narodnih pesama stoga je rezultat bogatog, razgranatog istraživanja: kulturno-istorijski, religiozni i materijalni etnografski, narodno-poetski, kulturno-antropološki, narodno-psihološki i estetski, lingvističko-dijalektološki brevijar. Pored uvida u svet pesama vezanih za događaje liturgijske godine, sakralnu narodnu svest i religiozni običajni sistem, prikazuje se i formiranje i funkcionisanje identiteta definisanog u kulturnom smislu. Kroz nju dobijamo uvid u kultne događaje i obrede života zajednice koja funkcioniše u sakralnoj narodnoj kulturi.

BENCE Erika