Könyörgésünk színhelyei III.

UVOD

U XIX veku, područje pustara Tompa, Ludas i Verušić okruživalo je sa severa, istoka i juga, u polukrugu, neobrađene zemlje oko grada. Do sredine dvadesetog veka, pustara Zobnatica je takođe pripadala gradu, a tek u poslednjih pola veka postala je deo atara Topole, ali su njeni putni krstovi podignuti u vreme kada je pripadala Subotici.

U trećem delu rada predstavljam javne krstove podignute na navedenim pustarama. I ovoga puta sam se držao granica pustara iz XIX veka, ali je predstavljanje područja zahtevalo izvesne izmene, budući da je Subotica značajan deo Tompe izgubila još u XVIII veku, pa je u daljem tekstu samo njen južni deo ostao u posedu Subotice – današnje područje Palića i Hajdukova. Takođe je opravdano da se bavimo i javnim krstovima u Kraljevom Gaju (Bačkim Vinogradima), jer je deo atara sela (Pörös) nakon turske vladavine bio u vlasništvu grada, a samo naselje crkveno pripada gradu od 1923. godine, a administrativno već nekoliko decenija.

I dalje sam se držao prethodno utvrđenog principa – doslovnog objavljivanja materijala iz arhiva i izvornih radova. Nisam značajno odstupao ni od načina pisanja imena mesta i ličnih imena, pa sam ih, gde god je to bilo moguće, beležio u obliku koji se koristio u vreme podizanja krsta. To se odnosi i na nazive krstova po onima koji su ih podigli.

Drugim rečima: povremene nedoslednosti u pisanju imena proizlaze iz različitih načina pisanja tekstova na krstovima i u arhivskim izvorima.