Herczeg Ferenc

Gimnaziju pohađa u Fehértemplomu i Segedinu. Najpre je advokatski pripravnik u Temišvaru, zatim u Budimpešti. Godine 1887. u dvoboju sabljama smrtno ranjava protivnika, zbog čega biva zatvoren na godinu dana. Od 1891. saradnik je lista Budapesti Hírlap. Piše novele, komedije, istorijske drame i romane. Bio je najpopularniji pisac Hortijevog doba. Od 1894. osnivač je i urednik lista Új Idők. Dve godine kasnije postaje poslanik u svom rodnom gradu. Između 1903. i 1910. saradnik je lista Az Újság, a između 1911. i 1918. lista Magyar Figyelő. Godine 1914. premijer Ištvan Tisa ga imenuje za šefa Kancelarije za ratnu pomoć. Godine 1919. biva smenjen sa čela lista Új Idők, a u aprilu biva uhapšen. Godine 1925. Mađarska akademija nauka ga predlaže za Nobelovu nagradu. Nakon Drugog svetskog rata povlači se i više ne objavljuje.