Glosszárium

Tekstove, žanrove, marginalne žanrove i njihove komentare okružuju narativne zone neizvesnih obrisa. Alternativno poetsko razmišljanje privlači ih: zanimaju ga nepravilni oblici govora koji prodiru u narativne žanrove diskursa, nalaze se pored njih i oko njih. Ulazi u granični pojas, u međuprostore, zadržava se, posmatra. U međuvremenu nastaju ideje, predlozi za tumačenje, glose, zapažanja. Fragmenti, jednostavne male strukture, fikcionalni i nefiktionalni oblici govora, feljton, glosa, varijante empirijskih fragmentarnih oblika, kategorije i metafore koje nastaju u međugovornim vezama, na marginama diskurzivnih sistema, u njihovim preklapanjima, zahtevaju pravi katastar, katalog. Iz raznih beležnica, svezaka, ceduljica, fragmenata zalepljenih papirića, sastavlja se imaginarni inventar. Teoretičari to smatraju skupom prettekstova, pre- i paratekstova, vrednom bazom podataka za filologe. Fragmentarno pisanje je sastavni deo sveobuhvatnog kulturnog iskustva 20. veka. Razumevanje i tumačenje ne zahteva povlačenje iz poetike. Dve sada otvorene korice knjige čine privremeni okvir u koji se smeštaju tekstovi koji se bave narativnim procesima, romanima, kratkom prozom. Stranice su dalje ispunjene fragmentiranim oblicima iskustva, isečcima, citatima, referencama. Ovom agregatnom stanju prilagođavaju se i predmeti, segmentacija, prelom, naslovi, podnaslovi, podvlačenja. Fragmentarnost i nepravilni oblici, umesto sistematskog istraživanja, u ovom trenutku će podsetiti autora beleški na njegove zadatke u obliku glosarijuma-parafrase.