Várószoba

Dve zbirke pripovedaka i jedan roman obeležavaju književni put Zoltana Varge, koji je od objavljivanja njegove prve knjige, „Krotitelja užeta“ (1963), u znaku neprestanog jačanja i sve odlučnije svrsishodnosti. Pripovetke sakupljene u „Čekaonici“ se po tonu gotovo ne razlikuju od njegovih ranijih dela, ali je njegov književni stav potpuno nov, ne samo u poređenju sa dosadašnjim radom autora, već – usuđujemo se da tvrdimo – predstavlja i novu pojavu u mađarskoj književnosti u Jugoslaviji.
Stil i jezik devet pripovedaka obuhvaćenih u „Čekaonici“ su jednostavni, oslobođeni suvišnih ukrasa, a priče su uglavnom realistične. Ali iza moguće radnje stoji prava poruka pisca, suština njegovih pripovedaka. Ovde se suočavamo sa alegorijama, alegorijskim delima u kojima autor govori o nekim sudbonosnim problemima savremenog čoveka. Smrt, prolaznost ga zaokupljaju, ispituje položaj čoveka u našem vremenu; ljudska slabost i njene pogubne posledice u životu društva, beznadežnost pobune protiv sudbine, problemi slobode: to su teme koje se pojavljuju u pripovetkama „Čekaonice“, i dokazuju da Zoltan Varga, koga smo čitaocima predstavili pre pet godina, danas je zreo pisac originalne koncepcije i pripada samom vrhu naše pripovedačke književnosti.