TAKT

Naša knjiga govori o jedinstvenoj vojvođanskoj umetničkoj koloniji, osnovanoj pre otprilike tri decenije sa izričitom namerom da podrži mladu generaciju umetnika, čija se istorija može oživeti zaranjanjem u prošlost. Tekstualna analiza, uz pomoć brojnih dokumenata i fotografija nastalih u umetničkoj koloniji, uzdiže fenomen TAKT-a u red živih legendi iz perspektive tri decenije.
Namena autora je da pruži dostojnu sliku o radu, žanrovskoj i duhovnoj raznolikosti umetničke zajednice TAKT-a, u kojoj su podjednako bili prisutni poštovanje tradicije, namera obnove, čar transavangarde i prijemčivost za nove duhovne pokrete: odnosno – za razliku od već postojećih umetničkih kolonija – TAKT nikada nije težio da mlade talente oblikuje u čvrstu umetničku zajednicu koja funkcioniše po jednoj ideološkoj zamisli i da ih učini istomišljenicima. Jedinstvo onih koji su se okupljali oko TAKT-a sastojalo se u tome što su mogli potpuno slobodno da biraju i slede svoj put. Možda ih je to spasilo od „zamora“, zbog čega je opstao skoro tri decenije. Počeo je kao hrabra mladalačka avantura, brzo se razvio u pokret, i iako je sve vreme nosio obeležja amaterizma, danas ga se sećamo kao alternativnog događaja karpatskog basena ili istočne i centralne Evrope. Veliki deo učesnika TAKT-a nikada nije prevazišao niti se odrekao svog „amaterizma“ u dobrom smislu te reči. Možda je zahvaljujući ovoj neskrivenoj iskrenosti, mnogi zreli umetnici koji su započeli u Temerinu rado priznaju da su njihovi koreni vezani za TAKT.