A háborús bűnösség terhe

Cenimo izveštaje o stanju. Izveštaji o stanju su poput nezaobilaznih, danas već klasičnih hronika koje svedoče o minulim vremenima: detaljni i presudni, ako ne i vitalni izveštaji, iz kojih se događaji ne samo mogu saznati, već i razumeti, obraditi i možda najvažnije – dalje promišljati. I pre svega: podsticaj su za delovanje, za odbranu. Izveštaji o stanju: rekviziti su mučno teških bitaka i herojskih pobeda izvojevanih u žestokim okršajima. Slavni i stoga besmrtni venci žrtava, položeni pred naše noge, venci borbi i muka. To su dokumenti koji nisu samo dokazi, već i teško obrazložene (kontra)optužbe. Odbrambeno oružje, jedno za drugim. Teška artiljerijska oruđa koja ponovo osvajaju tvrđave, raketni udari koji odbijaju podmukle, snajperske napade. Cenimo izveštaje o stanju.

Izveštaji o stanju Antala Bozokija nižu se jedan za drugim, poput rafala granata. Mađarska zajednica u Srbiji, Pravo na zavičaj, Položaj i prava mađara u južnim krajevima/Vojvodini i ostali: svi do jednog su tužan i istovremeno ogorčavajući pregled stanja koje, uprkos svim lažnim prividima, balkanskim spletkama i raznim oblicima prevara, ne želi da se promeni. Kao i stalno primenjivana strašna stigma, najponižavajuća i najogorčavajuća etiketa: kolektivna krivica, žig „krivog“, „fašističkog“ naroda i nacije. Čak i informisaniji povezuju ovu retko zlu tehniku klevetanja sa imenom Beneša, bivšeg češkog predsednika – iako bi se i drugde mogli tražiti pravi krivci... Kao i na onom močvarnom, strašnom bojnom polju koje nam se otkriva u najnovijoj Bozokijevoj knjizi: kako i na koji način svi oni kojima je to posao izbegavaju rehabilitacije, odštete, kakva se neverovatna zavrzlama, zastrašujući nivo i intenzitet odugovlačenja odvija godinama u ovim slučajevima. A žrtve, naravno, skoro da ne treba ni reći, ni napisati: uglavnom, najvećim delom, Mađari.

Bozoki o svemu tome izveštava. Izveštava. Predstavlja situaciju. Cenimo izveštaje o stanju.

Domonkos László