Gömblakók

Roman Rózse Jodal „Stanovnici lopte” – koji se razlikuje od uobičajene prozne forme – pristigao je na konkurs za roman Izdavačke kuće Forum 1986. godine, a izdavač ga sada predstavlja čitaocima. Jožef J. Fekete, član žirija konkursa za roman, preporučuje ovo delo sledećim rečima: Nosilac je širokih i dubokih misaonih sadržaja, a što je još važnije, ukorenjen je u aktuelnosti našeg vremena. Njegovo pojavljivanje čini ga našim „najaktuelnijim” romanom, štaviše, tekst kao da pomalo namiguje i ka budućnosti. … Ovaj roman je tableau, tableau očajnih, palih, slomljenih sudbina. Duboko psihološko istraživanje graničnih slučajeva čovečnosti, u bezbroj varijanti i krajnosti. „Stanovnik lopte”, dete koje od rođenja pati od imunodeficijencije, polarizuje ne samo članove svoje porodice, već i svoje neposredno okruženje. Niz beskrajnih nesuglasica nastaje između majke, koja potiče iz porodice obolele od sifilisa i odaje se piću, i oca, koji se u svojoj muci sukobljavaju i sami sa sobom. U svom detetu prvo vide stvorenje vredno sažaljenja, zatim se otuđuju od njega, da bi na kraju pokušali da od njega naprave biznis, pri čemu gube svoju ljudskost. Devojčica medicinska sestra…, negovateljica „stanovnika lopte”, daje svoju mladost i život za dete, za svog štićenika. Profesor doktor u njemu vidi Nobelovu nagradu, i u nastojanju da je osvoji, i on gubi svoju ljudskost. Slične, teške potrese i izopačenosti prolaze i ostali likovi u priči. A Adam, stanovnik lopte, samo sedi u svom prinudnom zatvoru, i sve oseća, vidi, čuje… sve zna, i želi da živi. Kao i drugi ljudi, kao i drugi, normalni ljudi. Samo što, dok se oslobodi svoje lopte, oko njega više nisu „normalni” ljudi, već očajni, slomljeni, deformisani.