Az elnemkötelezettség Belgrádtól Hararéig

Pre četvrt veka, kada je hladni rat poprimio takve razmere da je svakog trenutka pretio opasnošću od nove ratne katastrofe, u međunarodnim odnosima se pojavio novi faktor – pokret nesvrstanosti. Lideri 25 zemalja učesnica prvog beogradskog samita 1961. godine izjavili su svoju odlučnost da se energično zalažu protiv podele sveta na dva suprotstavljena bloka, za mirno i pravedno rešavanje spornih međunarodnih pitanja, i da se neće pomiriti sa tim da bilo ko neodgovorno igra sudbinom čovečanstva.

Ideja nesvrstanosti, koja se pojavila na sastanku Tita, Nehrua i Nasera na Brionima 1956. godine – upravo zato što se zalagala za pravedniji i bolji svet za sve zemlje i narode sveta – naišla je na plodno tlo širom naše planete. Danas je postala vanblokovski, nezavisan i globalni politički faktor koji obuhvata skoro dve trećine zemalja sveta i gotovo polovinu celokupnog čovečanstva.

Pokret se ne samo brojčano uvećao, već je postao ključni faktor svih inicijativa čiji je cilj ostvarivanje međunarodnog mira i bezbednosti, sprovođenje principa aktivne i mirne koegzistencije, nezavisnost i ravnopravnost država, razoružanje, brži ekonomski uspon zemalja u razvoju, stvaranje novog ekonomskog svetskog poretka. Svojim delovanjem – prvenstveno u Ujedinjenim nacijama – značajno je doprineo rešavanju gorućih problema međunarodne zajednice i transformaciji našeg sveta.

Tokom proteklog četvrt veka, delovanje nesvrstanih zemalja ne samo da je dokazalo legitimitet pokreta, vitalnost i aktuelnost njegovih osnovnih principa i ciljeva, već se jasno razvilo u neuništivu snagu borbe za svetski mir i dobrobit čovečanstva. Nesvrstanost je u ovom opasnom vremenu – kao rezultat novog shvatanja međunarodnih odnosa – nagovestila i budući svet, koji mora biti zasnovan na slobodi, ravnopravnosti i konstruktivnoj saradnji svih zemalja i naroda. Predsednik Tito je to vizionarski formulisao rečima da nesvrstanost nije samo „savest čovečanstva“, već i „njegova budućnost“.