Autonómiák I.

„Ubrzanim tempom o autonomiji“, „Sprema se osnivački akt Vojvodine“, „Upozoravajuće činjenice“, „Referendum o Vojvodini?“, „Nisam pristalica otcepljenja“, „Neprihvatljiv beogradski odnos?“, „Vojvodina može da ostvaruje svoje nadležnosti“, „Nenad Čanak sumnja“ – ovo su samo neki od novinskih naslova s kraja novembra 2001. godine.

Izveštaji medija svedoče o tome da je u toku neka vrsta političkog „natezanja konopca“ između vojvođanskih i srpskih organa vlasti oko obnove autonomije Vojvodine, koju je ustavna promena Miloševića od 28. marta 1989. godine (dodaci od IX do XLIX) zapravo ukinula. Naime, nakon tzv. jogurt revolucije, dotadašnja široka autonomija pokrajine svedena je na „pravo predlaganja“, a u republičkom ustavu je „postala pitanje teritorijalne organizacije republike“. U poslednjih deset godina uništeno je sve što su generacije stvarale.